obnovi "duh dade i da se spajanjem medija muzike, teatra i likovneumetnosti, uklone granice između različitih umetnosti i stvori jedno posebnoautonomno delo. Poput Dade i Fluxus je "nekoherentan i razbijen pokret okome će istorija sačuvati samo mit jer je mali broj njegovih manifestacija bionamenjen muzejima".
Fluxus je promovisao artističke eksperimente pomešane sasocijalnim i političkim aktivizmom, jednu u ona vremena kada je nastajao čestovisoko vrednovanu formu.
Mada su Amerika i Nemačka bili glavni centari, Fluxus je biomeđunarodni avangardni pokret, aktivan u glavnim gradovima Holandije, Engleske,Francuske, Švedske, Japana,... Njegovi ključni predstavnici bili su raznolikagrupa individualista čija je najčešća tema bila njihova oduševljenostspontanošću i humorom. Članovi Fluxusa izbegavali su sve ograničavajuće teorije,prezrivo su odbacivali čiste estetskeciljeve,stvarajući složena multimedijalna dela od slučajno "nađenih" pesama;promovisali su mail art, neme orkestre, i kolaže od gotovihmaterijalakao što su posteri,novine, ili drugi recikslirani otpaci. Njihove aktivnosti obuhvatale su mnoge"Događaje" i "Situacije", često nazivane "Akcija"– radove koji su provocirali vladajuće oficijelne definicije umetnosti, - performanse,gerilu ili ulični teatar,koncerte elektronskemuzike..U Americi su slične oblike stvaralaštva nazivali Hepeningom.
Prve fluxus akcije izveli su avangardni kompozitorri DžonKejdž i Num Džun Pejk a zatim se pokret naglo prširio širom planete. U Parizufluxusovci su se okupljali oko Iv Klajna, u Njujorku oko Alena Kaproa, KlasaOldenburga, Džima Dajna, Dika Higinsa i Roberta Raušenberga. U Nemačkoj okoVolfa Vostela, Bazona Broka, Jozefa Bojsa, u Japanu oko Murakamija, Tanake iKanajame.
Za sve fluxus akcije karakteristčno je da se u njima, kao iu hepeningu uostalom, "napušta planirano struktuisasnje akcije i sasvim seograničava na koncetrisani doživljaj jednog improvizovanog, intermedijalnogdogađanja, koji se publici izvodi u nameri da se znatno intenzivira sposobnostičulnog doživlja".
Prvi fluxus festival je održan od 1. do 23. septembra 1962.u Visbadenu sa Dik Higinsom, Elison Noulz, Nam Džun Paikom, Emetom Vilijamson,Arturom Kopkeom, Fostelom, Filijoum i Mekjunasenom. Drugi, Pariski skup održanje decembra iste godine uz prisustvo Šmita i Perija. Sledeće 1963 festival jeodržan u Diseldorfu kome je prisustvovao Bojs i skup u Njujorku 1964. godine,održan u čuvenom Karnedži holu. Nekako u to vreme, prema istoričaru Fluxuspokreta Poensu, grupa koja se do kraja nikad nije ni organizovala počinje dagubi svoju delimičnu konherentnost razlijavući se u brojne eksperimentalne struje bliske duhu dade.
Fluxus je nameravao da "pročisti svet od buržoaskebolesti . . . mrtve umetnosti", da "promoviše revolucionarnu poplavui plimu u umetnosti, da promoviše neumetnost..." i da "izvrši fuzijukulturnih kadrova u jedan jedinstven front i akciju".
Jedan od najznačajnijih mislilaca fluxsus pokreta HenriFlint, između ostalog, dao je konceptualnoj umetnosti ime definišući je kao"prevashodno umetnost čija su građa "koncepti", kao što je naprimer, zvuk građa muzike". Flin je, prema Ken Fridmanu, svojimistraživačkim radom tokom kasnih pedesetih i ranih šezdesetih godina ukonceptualnoj umetnosti, kulturi, politici, matematici i lingvističkojfilozofiji razvio filozofske temelje za ono što se zove i filozofijaneoavangarde.
Većina članova Fluxusa još se tokom kasnih šezdesetih godinautopila u neki od brojnig rukavaca konceptualne umetnosti ( Henri Flint, DžordžMekjuanes, Joko Ono, Džordž Breht, Robert Moris, Bob Vots, Simone Moris, Valterde Marija, Ben Votije, Dik Higins, Alan Keprou, Al Hansen, Nam Džun Paik, LaMont Jang, Toas Šmit, Stenli Braun. i nešto kasnije Milan Knjižak, ErikAnderon, Jozef Bojs, Džef Hendriks, Bik Forbs, Puker Kirkbi, Volf Foel...)
Rezimirajući bogato stvaralačko iskustvo fluksusovaca BenVotije kao prilog razvoju umetničkih trendova u 60-im godinama ističe kaonajbitnije doprinose Fluksusa avangardnoj muzici i pozorištu insistiranjem nakonceptu aktivnog učešća publike.
Drugi, važan doprinost Fluksa savremenoj kulturi jekonstituisanje EVENT-a, događaja, kao središta nove estetike. Kad Džordž Breht,piše Ben Votije u eseju "Šta je Fluksus", stavi saksiju sa cvećem naklavir i to kao muzički predlog, to značu da stavlja u žižu jednu jednostavnurealnost. To je u istoriji umetnosti granični gest stava "život jeumetnost".
Meil art su promovisali Rej Džonson i Džordž Breht kaosredstvo za prenošenje "umetničkih ideja i doživljaja putem sitnihpojedinosti iz života, oštroumnih zapažanja, anagdota itd. Fostel je stvaraoteške ekspresionističke hepeninge prepune simbolike. Roberet Fili je značajno"rehabilitovao ulogu kafanskog genija i antiprofesionalni duhFluksusa". Bojs je spajao siromašnu umetnost i pozu umetničke zvezdeprepune političke demagogije. La Mont Jang, jedan od istorijskih osnivačaFluksusa svojim muzičkim kompozicijama bio je blizak EVENTS-ima Brehta. Volterde Marija je napisao "Meangles Work"(rad bez cilja i značenja) 1960.Kejdž je rano, još u samim počecima pokreta, izborio poziciju sličnu onoj kojiimao Marsel Dišan u Dadi. Henri Flint je svojim stavovima o anti-umetnosti ine-umetnosti najjasnije profilisao neo-avanradnu estetiku visoke moderne.George Maciunas (1931-1978) skovao je ime fluxus. On je to opisao kao"fuziju Spikea Jonesa, gegova, igara, vodvilja, Cagea i Duchampa".
U Srbiji su se brojni stvaroci zanimali za ideje Fluksusa ivešto ih inkorporisali u svoje radove. Vladan Radovanović je stvarao zanimljivukonkretnu elektronsku muziku u dosluhu sa principima fluksusa. Leonid Šejka jeradio kolaže, Bora Ćosić je afirmisao estetiku Mixed Media, Miroljub Todorovićformirao neoavangardni pokret nazvan Signalizam.
Нема коментара:
Постави коментар