Simptomi postmodernog nalazimo posmatrajući noviju arhitekturu. Prema, Dženksu, postmoderna arhitektura bi se morala shvatiti kao poseban arhitektonski jezik oblika. Ona pokazuje dvostruko kodiranje. Jedan se kod sastoji u korišćenju popularnih predstava o gradnji, bile one receptivne historiske ili pak kontekstualno utemeljenje. Istovremeno, jedno od obeležja postmoderne arhitekture jeste da ona pokazuje ironisko otudjenje, oblikovano na bilo koji proizvoljan način. Postmoderna arhitektura je, prema Dženksu, po vlastitom priznanju eklektička. Postmoderna kao radikalni eklekticizam. Eklakantni primeri su gradjevine Hansa Holajna, áarlsa Mura. Prema Klocu postmoderna arhitektura se ne sme shvatiti kao produženje moderne. S jedne strane patos istoričnosti, a s druge uvodjenje funkcionalnih i normativnih elemenata, markiraju značajan raskid sa funkcionalizmom moderne. Postmoderne gradjevine ne sikazuju neposredno svoj upotrebni smisao posmatraču i korisniku. Doživljavanje se mora uvući u estetiki nadražaj. Dženks govori o tome da posmoderna gradjevine žele sa predumšljajem da iritiraju naše shvatanje prostora.
Ono što postmodernu arhitekturu deli od gradjevina pionira moderne, kao što su Gropijus, Van der Rohe, Alto i Le korbizije, jeste okolnost, da arhitekturu ne žele da posmatraju kao temelj neke obnovljene kulture, a ni kao društveni pokret. Ima čak mnogo arhitekata koje bismo mogli da odredimo kao postmoderne, koji primenjuju formalni jezik moderne, na primer Ejseman, Grejvs, Majer, Ungerer, kao i italijanski racionalisti Bota, Grasi i Rosi. No, taj formalni jezik se suvereno koristi kao citat ili kao preterivanjem a to znači bez ranijih funkcionalističkih zahteva....
Prema Dženksu i Klocu, postmoderna arhitektura je odgovor na promadjaje funkcionalizma. kao internacionalni stil on je doveo do pustošenja arhitektonskog lica gradova. Postmoderni teoretičari, tj. propagatori postmoderne, prodiru suviše plitko, jer arhitekturu dele od problema grada. Otud dolazi do pojednostavljenih predstava o arhitektonskom gradjenju. Kulturni antropolizi kao što su Mamford, s jedne strane, i Mičerlič, Bernard, Lorencer, Horn sdruge strane kao i planeri grada kao Garbreht, s pravom su ukazali na interdisciplinarne zahteve modernog planiranja gradova. ñivot u gradu nije kompleksna šema ponašanja koja se može usposaviti rasšinom, i u koju ulaze estetske. psihomotorične, aktivne, socijalne, ukratkoČ najvažnije komponente, šeme koje ljudi moraju da žive. Bilo šta da se prigovori pionirima novog gradjenja, u svakom slučaju njihov segmentovani funkcionalni kredo, oni su vodili računa o dve stvari koji nedostaju angažovanim zastupnicima postmoderne. Avangarda je gradjenje shvatala pre svega kao društvenu praksu. U Nemačkoj se to prvenstveno odnosi na Majera i Kramera. Oni su oblikovanje i arhitekturu interpretirali kao društveno refleksivnu i reformatorsku delatnost...
Avangarda je bila svesna da je arhitektura trenutak u gradjenu gradova. Mičerlič i neki drugi s pravom su kritikovali Le Korbizijeove maksime o gradjenju gradova, jer su životni sadražaji stanovanja, rada, igre na veštački način valjalo razdvojiti. Najpoznatiji zagovornici posmoderne ponovo su napustili povezanost arhitekture i grada, koji su pioniri novog gradjenja bar naslućivali, iako je ona mimoilazila prirodu čovekovih potreba pa otud i ako je pogrešno koncipirala. áarls
Internacionalni stil 50-ih i 60-ih godina bila je puzzle (slagalica) koja se sastoji od neokapitalističke zemljišne politike i arhitekture koja je vodila računa samo o tehničkim zahteima i otud je bila sasvim apstraktna. U SAD je društveno neobvezan Bauhaos, u ličnosti Misa van der Roha, izbacivao formalni jezik tehnološkog gigantizma koji su postmodernisti pravom kritikovali. Ali i sam kasni Gropijus kritikovao je taj razvoj. Jer već ni klasici moderne nisu u svojoj praksi, kako je to Posner, sledili neku simplifikovanu verziju funkcionalističke arhitekture. U prilog ideji o dijalektici moderne govori,mislim, napokon i obnavljanje ideja Bauhausa u Saveznoj Republici, kao što je to pokušala Visoka škola za oblikovanje u Ulmu...
Ovde se ocrtava jedna linija argmentacije. Na gradjenje moramo gledati od stanovanja, tj. od svakodnevog ophodjenja sa stvarima. To se slaže sa fenomenoški orjentisanim misliocima kao što su Bašlar, Merlo-Ponti, Hajdeger ali i Benjamin i Bloh. Grašenje je jedan način otvaranja sveta. Ono ima neki odnos prema gradu i prema pejzažu. Gradjenje može uspeti samo kad uspe da integriše predstavu sa specijalističkim znanjem arhitekata, formama, materijalima, funkcija. Za primer mogu da se uzmu obnove gradova razrušenih u drugom svetskom ratu...
Urbano gradjenje mora da se oblikuje tako da ono svo vreme bude u koordinaciji sa plastičnim potrebama čoveka. Jer grad je polivalnetni životni prostor sa mestima tišine, sa ulicama koje odgovaraju potrebi ljudi za besciljnim lutanjem i tumaranjem, sa pejzažima koji omogućuju identifikaciju. Tu ubrajamo preplitanje intimnog susedstva i javna mesta...
Teoretičari postmoderne arhitekture mešaju sve uzduž i popreko, da obrazložili raskid sa avangardom. Barokna kulisna arhitektura jednog Holajna i jednog Mura, populistička arhitektura jednog Venturija, kao i participatorska urbanistička arhitektura Erskina, leja, braće krier, Krola, grupe ARAU, Hercbergera itd. Moja teza jeČ Moramo da napravimo diferencirajući rez. Arhitekturu Holajna i Mura koja jednostrano apeluje na optičko opažajno polje i ponovo etablira arhita kao suverenog umentika, treba razlikovati od arhitekture participacije, orjenisane na mnogostruku upotrebu stvari koja vodi računa o urbanoj praksi. Ova polsednja ostaje u tradiciji avangardističke moderne, ali je ne nastavlja linearno, jer bo vodilo jednom novom mekom internacionalnom stilu, nego konkretuzuje avangardističke intencije. Kao nova područija interesa nameće se čovekova priroda i njena potreba kao i grad kao svakodnevni životni prostor. Dok arhitektura kulisa zapravo lomi emanicipatorske norme, onda se particaciska arhitektura čvrsto drži ideala moderne. Moja argumentacija odnosi se na razvojnu liniju moderne. Dakle, dijalketika moderne umesto raskida sa njom..**
Нема коментара:
Постави коментар